U utorak, 24. aprila, radnice fabrike obuće „Fortuna“ iz Gračanice su pokušale organizovati mirne proteste obespravljenih radnika/ca na isti dan kada se preko puta njihove fabrike otvarao Međunarodni sajam poduzetništva i obrta GRAPOS EXPO 2018. Ovim činom htjele su da ukažu na licemjerje trenutne vladajuće strukture koja sa jedne strane preduzeća dovodi do propasti, a sa druge se predstavlja kao preduzetnička i sposobna za razvoj privrede, industrije i ekonomije.
Radnice fabrike obuće „Fortuna“ više od godinu dana vode bitku za svoja radnička prava, a zadnjih sedam mjeseci, štrajkuju u šatorima ispred fabrike.
Iako su najavili mirne proteste, policija iste nije odobrila kao ni bilo kakav vid okupljanja van dvorišta fabrike Fortuna. Pomenuti sajam se održavo preko puta fabrike „Fortuna“ i to, da apsurd bude veći, u krugu još jednog propalog jugoslavenskog i bh. giganta – Feringa.
Zbog zabrane okupljanja, odlučili su se da transparente i zastave, sa podrškom sindikata pojedinih evropskih zemalja, stave na ogradu fabrike jer je to bio jedini način da pošalju svoju poruku posjetiocima sajma i široj javnosti.
Ispred fabrike „Fortuna“ bilo je nekoliko policajaca koji su nadgledali i fotografisali sve prisutne u dvorištu fabrike dok je ulaz na sajam pored specijalne jedinice policije obezbjeđivalo i privatno osiguranje. Nisu izostale ni prijetnje jednoj od radnica Fortune, Naili Mujaković, kojoj je policija prijetila da će biti uhapšena ukoliko dođe do bilo kakvog incidenta van dvorišta fabrike. Policija, ali i vlasti, ne zastrašuju samo radnice Fortune, već i njihove sugrađane/ke koji im daju bilo kakav vid podrške.
Podrška radnicama „Fortune“ na ovim protestima stigla je od nekolicine aktivistkinja iz Banjaluke, Sarajeva, Tuzle i Lukavca, te penzionera i demobilisanih boraca iz BiH. Da li zbog letargije, straha ili nečeg trećeg, ali na ovim protestima nedostajala je podrška građana/ki Gračanice.
Pitamo se šta je potrebno da se dogodi da bismo konačno shvatili da za naša prava treba da se (IZ)borimo i da rješenje nije u emigraciji, već u zajedničkom političkom djelovanju u našim mjestima?!
