Zašto je protest osnova za ljudska prava i demokratsko društvo? Ovo je šest osnovnih razloga zbog kojih bi trebali uvježbavati pravo na protest.
Ljudi počinju shvatati da nisu sami.
Jedan način na koji ustanova zadržava svoju moć je kreiranje dominantnog diskursa iz kojeg se isključuju stavovi disidenta. Ako ljudi misle drugačije, mogu se osećati izolovanim, marginalizovanim i nemoćnim. Javne demonstracije i marševi osnažuju ljude tako što im pokazuju da ima hiljade ljudi koji misle iste stvari.
Protestima, mi menjamo dnevni red i počinjemo debatu.
Oni na vlasti mogu pokušati da nas ignorišu, ali ako ima dovoljno demonstranata onda će osećati potrebu da iznose razloge zašto baš svi demonstranti nisu u pravu. Tada počinje rasprava i argument postaje moguć.
U izbornoj demokratiji protest predstavlja osnovni glas manjinskih grupa.
Klasični teoretičari predstavničke vlade prepoznali su da univerzalno pravo glasa i većinsko glasanje prete da nametnu “tiraniju većine” i nadjačaju prava manjina. Protesti su vitalni korektiv za pravilo većine.
Ponekad mi pobedimo!
Ako ima dovoljno demonstranata, politika onih koji su na vlasti može postati neizvršavajuća. Kada je vlada u Velikoj Britaniji uvela porez „ porez na zarade “ u 1990. godini, ogroman broj ljudi je protestovao i odbio da plati porez. Postalo je jasno da bi gonjenje svih koji su odbili ( platiti porez ) bilo nemoguće. Pretećim haosom vlada je ukinula porez.
Ponekad mi pobedimo na način na koji nismo nameravali ili planirali.
Politički događaji su nepredvidljivi. Protesti protiv nuklearnih krstarećih raketa u Greenham Commonu u Velikoj Britaniji 1980. godine izgledali su neuspešni kada su instalirani projektili, ali su protesti prisiljavali vlade Sjedinjenih Država i Velike Britanije da kažu da su morali raspoređivati rakete samo zato što je Sovjetski Savez radio isto. Kada je Mikhail Gorbačov došao na vlast Sovjetskog Saveza i rekao da je spreman da se dogovori da povuče sve rakete, zapadne vlade nisu mogle da se vrate na ono što su rekle. Rakete su povučene, a Greenham Common je sada javni park.
Ponekad mi pobedimo, ali nam je potrebna generacija ili više.
U trenutku se može osetiti da ovo ( trenutno stanje ) nije promenjivo; da su oni koji su na vlasti zaglavljeni u određenom načinu razmišljanja i da ne mogu promijeniti svoje razmišljanje. Ali onda se može pojaviti nova generacija, nepopravljena prošlim razmišljanjem, te može videti da su stavovi demonstranata bili samo zdrav razum. Pomislite na ogroman preokret u stavovima prema gej ljudima tokom nekoliko generacija.
(Tekst prenosimo sa portala Open democracy)
O autoru:
Richard Norman je profesor filozofije morala na Univerzitetu u Kentu, Canterburi, UK i potpredsjednik Britanske humanističke asocijacije.
