Dobar Dan
Danas je deveti januar, ponedjeljak, trinaest časova i nešto više minuta.
Kordon policije tamo, ispred na ulici.
Čuju se zvona iz crkava, sa svih strana.
Helikopter iznad ulice, iznad Grada kruži.
Mnogo zastavica Trobojki koje nisu spale, a danima su tu na hladnoći, na minusu i nisu spale na pločnik mada koliko smo nisko, ne znam?
Jedna Žena je umotana u krpe, držala je dijete u naručju i rekla je da je gladna, usput se tresla od zime – mada je niko nije pitao, ne znam zašto
– Šta zašto?
Pa zašto je gladna i zašto je rekla da je gladna kad je niko nije pitao i zašto je niiko nije pitao?
Sklonili su ženu s ulice, uputili su je da ne ide tamo da je ne vidi Miloradović Niskorad, čudno zar ne?
Ne nije čudno!!
Zapravo šta se to tebe tiče, šta se to mene tiče??
Ja sam u majici kratkih rukava, popela sam se na prozor, skidam paučinu a u sebi vrištim,
Hej ti GORE, AKO TE IMA, SKINI I NJIMA PAUČINU S OČIJU, MOLIM TE !
