„Šljiva u novembru“ Ene i Tajane

|

Nezavisna kultura i umjetnost

Prvi eksperimantalni film umjetničkog dvojca Ene Mitrovske i Tajane Roxy Dedić nosi naziv Šljiva u novembru. Budžet ovog filma je ravan nuli, a okupljeni tim koji je učestvovao na realizaciji i promociji filma može nam samo vratiti vjeru u umjetnost i u prepoznavanje kvaliteta. O ovoj potpuno novoj avanturi u koju se Banja Luka upustila već krajem ljeta, a nedavno je i Sarajevo bilo domaćin, reći će nam sama Tajana koja se bavi fotografijom već deset godina.

ZAMISLI.BA: Kako se rodila ideja za ovaj film, za ovaj vid saradnje sa Enom Mitrovskom i uopšte koliko dugo je trajao taj proces provođenja ideje u realizaciju?

TAJANA: Ena i ja smo sedele jedan dan na kafi i ja sam joj pričala kako imam ideju da snimam kratke video zapise koji bi se bavili temom devojaštva, a ona je spomenula da planira da piše kratke priče na sličnu temu. Nastala je kratka pauza i onda smo bile u fazonu: „Okej, snimamo film.“ U prvi mah je delovalo kao veliki zalogaj, ali čim smo počele da osmišljavamo priču, zaključile smo da je to izazov na koji možemo da pružimo adekvatan odgovor. Recimo da smo u ovo doba prošle godine odlučile da počnemo sa pisanjem scenarija i osmišljavanjem čitavog koncepta. Snimanje je trajalo neka 2 meseca, s tim što smo radili uglavnom vikendima. Montiranje je trajalo manevarskih 10 dana tokom novogodišnjih i božićnih praznika, a onda smo morali sačekati još par meseci jer nismo bile zadovoljne zvukom. Konačno smo sve završili u julu.

Tajana Roxy Dedić

ZAMISLI.BA: Recite nam kom pravcu film pripada, kako je tekao odabir glumaca, ko je sve sarađivao na filmu – film je dakle koštao nula konvertibilnih maraka i ko su u stvari ljudi koju su prepoznali vaš rad i trud te su vam zaista nesebično pomogli da uspijete i dovršite vaše prvo filmsko ostvarenje?

TAJANA: Mi smo ga okarakterisale kao eksperimentalni, a posle su mi rekli da je film zapravo dobar pa nema potrebe da ga tako nazivamo (Osmeh). Ostaćemo pri tome da je u pitanju kratki narativni film sa elementima eksperimentalnog. Osim Ene i mene, na filmu je još sarađivao i Sebastian Zelić koji se na kraju pobrinuo da zvuk u filmu bude onakav kakav treba biti, a ujedno se našao i u ulozi naratora. Osim njega, kao glavna glumica i bez koje ništa ne bismo uspeli jeste Aleksandra Plahin. Zaista je interesantno da je budžet bio skoro pa potpuno 0.00 KM. Mislim da je to bio zaista i izazov, da iskoristimo samo ona raspoloživa tehnička sredstva i ljudske resurse i da napravimo nešto što je zaista kvalitetno i dobro. Jednostavno bismo sele i promislile ko bi bio adekvatan i interesantan za određenu ulogu ili saradnju i jednostavno bismo se javile tim ljudima i rekle: „Radimo na kratkom eksperimentalnom filmu koji se bavi tematikom svakodnevice jedne devojke i devojaštva generalno, da li želiš da nam pomogneš? Love nemamo.“ Ljudi bi govorili: „Ok, može, nikakav problem.“ Mislim da je to ono što me je najviše iznenadilo, da smo uspele da okupimo nekoliko ljudi koji su sa nama izgurali do kraja i pomogli nam u svakom smislu. Mislim ipak da je tu bilo presudno to što smo i Ena i ja imale profesionalan pristup i organizaciju, otprilike kao da snimamo film sa budžetom od milion maraka.

ZAMISLI.BA: Film je predstavljen u Banjoj Luci i u Sarajevu. Kakve su reakcije publike? Da li ste dobili ponude za promocije širom BiH, odnosno da li je bilo javljanja eventualnih sponzora narednih umjetničkih ostvarenja?

TAJANA: Film je prikazan još i u Mostaru u sklopu festivala ženske umetnosti WomEmpower. Promocije u Banjaluci i Sarajevu smo samoinicijativno organizovali. Reakcije su bile potpuno korektne. Bilo je pohvala, kritika, raznih mišljenja, a najinteresantnija publika nas je dočekala u Sarajevu. Dobile smo neke ponude za promociju filma u još nekim gradovima u BiH, i u regionu, ali, nažalost, javljanja sponzora su izostala, još uvek (osmeh).

ZAMISLI.BA: Film je preveden i na engleski jezik. Ko vam je pomogao u tome i kakav je plan njegovog plasiranja i na inostrano tržište?

TAJANA: Da, film smo u startu želele da prevedemo i na engleski i u tome nam je pomogao mladi knjiženik Aleksa Janković koji je zaista u prevodu ispratio duh filma. Okvirni plan i jeste da film ispromovišemo i na inostranom tržištu i da ga šaljemo na internacionalne konkurse i festivale.

Trailer filma

Komentari