Hrabra Marija Bursać, prva žena koja je nosila titulu narodne heroine, rođena je u selu Kamenica u blizini Drvara, 2. avgusta 1920. godine. Bila je najstarije dijete u porodici sa petero djece te je djetinjstvo provela brinući o svojoj braći i sestri. Porodica je bila siromašna te nisu mogli poslati djecu u školu, no u njihovom selu je živio učitelju Velimir Stojnić koji je vjerovao da djevojčice moraju biti obrazovane te je organizovao za njih kurseve i učio ih pisati, kuhati, šiti i slično. Marija je uvijek bila drugačija, uvijek spremna na akciju. Tako je odmah nakon završenog kursa kupila mašinu i počela da šije kako bi zarađivala.
Bitnu ulogu u Marijinom životu odigrao je i njen brat Duško Bursać, inače blizak prijatelj učitelja Velimira Stojnića (ilegalca-komuniste). Stojnić je njenog brata poučavao o radničkom revolucionarnom pokretu i komunizmu, a Marija je slijedila brata, čitala istu literaturu i polako se spremala za revolucionarni put. Duško je uskoro krenuo putem aktivnog člana komunističkog pokreta, a Marija odmah za njim. Ubrzo dom Bursaća postaje mjesto okupljanja mladih komunista.
U ljeto 1941. godine, nakon saznanja da ustaše spremaju pokolj u Drvaru, počinje ozbiljna priprema za odbranu i kontranapad. Te godine u Kamenici se formira prva partizanska četa. Marija je bila vrlo aktivna, te je uz podršku drugarica, pomagala u organizovanju partizanskog pokreta. Pored ostalog je obavljala kurirske poslove, nabavljala odjeću i hranu za partizane, dočekivala ranjenike i pomagala im.
Iste godine je primljena u Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) Sreskog komiteta za Drvar. Nakon uspješne odbrane Drvara, 1942. godine Marije postaje zamjenica komesara III čete omladinske radne brigade Drvara i biva izabrana u opštinsko i sresko rukovodstvo Antifašističkog fronta žena (AFŽ). Krajem iste godine postaje i članica Komuništičke partije Jugoslavije (KPJ).
Već u prvim sučeljavanjima sa neprijateljem, Marija je pokazala spremnost, volju i odlučnost da se i uključi u direktnu borbu, na prvim linijama. Bila je mišljenja da žene mogu ravnopravno učestvovati u borbi te je u tome ohrabrivala drugarice od kojih su mnoge, rame uz rame s Marijom, bile učesnice Narodno oslobodilačke borbe.
No, Marija Bursać, bolničarka i bombašica, je pokazala nadljudsku spremnost da se žrtvuje u borbama. Učestvovala je u borbama kod Ploča, Strmice, Knina, Livna i za sobom ostavljala pustoš, a iz svake borbe je izlazila sa plijenom – oružje oduzeto od neprijatelja.
Kod Knina je bila prvi put lakše ranjenja, nakon toga se razboljela od tifusa i bila primorana da se vrati u Kamenicu na liječenje. No, neposredno nakon opravka odmah se vraća u borbu.
Polovinom septembra 1943. godine, Treći bataljon (čija je bila pripadnica) dobija zadatak da uništi njemačko uporište na kosi Krmaruši u blizini sela Prkosa kod Bosanskog Petrovca. Ovo uporište je bilo dobro branjeno (oko 450 vojnika Njemaca i ustaša sa teškim naoružanjem). Marijin bataljon bio je u centralnom dijelu napada, a ona sama je u borbi zarobila četiri njemačka oficira, te je bombama uništila tri neprijateljska bunkera. U najvećem vrtlogu borbe, u blizini Marije je eksplodirala minobacačka granata koja ju je teško ranila u desnu nogu. Ubrzo je izvučena iz borbe i krenula sa drugim ranjenicima na put dug četrdeset kilometara do bolnice. Mariju su dva dana nosile nejne saborkinje i drugarice: Mira Crnogorac, Janja Papak, Stoja Perić i Stoja Trninić. Na tom dugom putu umorna, ranjena i iscrpljena Marija je pokazala nevjerovatnu snagu. Nažalost, po dolasku u partizansku bolnicu u mjestu Vidovo Selo, usljed iscrpljenosti te sa ranjenom nogom koju je zahvatila gangrena, tog 23. semptembra 1943. godine, Marija umire.
Sahranjena je na brdu Spasovine u blizini rodnog sela, uz vojne počasti i prisustvo velikog broja drugova i drugarica.
Nakon saznanja o njenoj smrti, Velimir Stojić, bivši Marijin učitelj, kasnije politički komesar Petog bosanskog korpusa, uputio je Vrhovnom štabu prijedlog da se Marija Bursać proglasi narodnom heroinom. Vrhovni štab usvaja prijedlog te ona mjesec dana nakon smrti, 15. oktobra 1943. godine, dobija tu titulu i tako postaje prva žena s tom titulom.
“Po odluci Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, a na predlog V korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, dodeljuje se naziv narodnog heroja drugarici Mariji Bursać, borcu-bombašu III bataljona X krajiške brigade. Drugarica Marija bila je primjer junaštva u svim borbama i na kraju dala svoj život za slobodu svoga naroda jurišajući na rovove neprijatelja kod Prkosa”, stajalo je u obrazloženju Vrhovnog štaba.
Slavni pisac i hroničar divovske partizanske borbe Branko Ćopić, posvetio je heroini pjesmu.
MARIJA NA PRKOSIMA
Unо, dјеvојkо iz dјеtinjskе bајkе,
zаplјuskuј, zаpјеni, zаšumоri mеne
о pоnоsnој tuzi Маriјinе mајkе.
А ti, vјеtrе s gоrе, оglаsi sе јаčе
dа čuјеm srcа štо оsvеtu kuјu
i svаkе nоći burniје sе čuјu
srcа drugоvа s mоје Klеkоvаčе.
О tеbi pјеvаm, Маriјо s Kаmеnicе,
dјеvојkо – rаtničе iz bаtаlјоnа,
štо si pоd titоvku svilа plеtеnicе
i srcеm krеnulа prоtivu bеtоnа.
Nеću dа pјеvаm о Маriјi čоbаnici,
о skоku s kаmеnа nа kаmеn,
о ptici pаstirici, о prvој rumеnој u vеzu žici,
ni о njеnој suzi, kаd sе zоrоm krаdu
i žurnо bјеžе kа Drvаru grаdu,
Kаmеničаni, rаdnici u Šipаdu.
Prеćutаću о ruvu dјеvојаčkоm
i kаkо tužnо miri dunjа žutа,
а drаgi suđеni, јоš nеviđеni,
čеstо si priviđа nа оkrајku putа.
Sаd vidim Prkоsе, brdо vјеtrоmеtnо,
njihоvо gniјеzdо u nаšеm krајu
i vidim Маriјu nа pоlоžајu
u njihоvе lоgе, u svitаnjе rаnо,
pоlје оsinjаcimа pоsiјаnо.
Тriput је munjа krоz nоć zаsiјаlа,
triput је Маriја јurišаlа:
Kаd је nа prvi bunkеr udаrаlа
u siјеvаnju kоје živоt brišе,
sеlо је svоје u оgnju glеdаlа
i stаdа biјеlа kојih nеmа višе,
čulа је stаrcа gdје iz јаmе zbоri
i plаč mаtеrе s dјеtеtоm u gоri
Kаd је nа drugi bunkеr јurišаlа,
uglеdа mrtvе stаzе ispоd Brinе
i pеpеlištе umјеstо Drvаrа
i zgrčеnе u vаtri mаšinе;
vidје – kоlоnа tаmnа i niјеmа
bdiје nаd grаdоm kоgа višе nеmа.
А kаd је nа trеći bunkеr nаstupilа,
smrt је šinulа iz tаmnа gniјеzdа
i sоkоlici pоlоmilа krilа –
nаd Kаmеnicоm sе оtkinulа zviјеzdа.
Pоslјеdnjе svitаnjе glеdајu јој оči
i zаdnjа pјеsmа iz srcа sе tоči:
Zаpјеvа о svоmе prvоm Ilinjdаnu,
kаdа је svеtо brеmе pоniјеlа,
pоklоnilа mu mlаdоst – kо drаgаnu;
kаkо је u zоrе оštrе i smrznutе,
nоvоrоđеnčе drаgо, Dоmоvinu;
stеzаlа nа grudi nеtаknutе
i čеstо јој pјеvаlа Pаrtizаnku,
čеličnu i rоsnu uspаvаnku.
Маriја, zvјеzdоm оbаsјаnа mаti,
dоk nаd njоm smrtnа zgušnjаvа sе tаmа –
оsmјеhоm pоslјеdnjim rаtnikе prаti:
оdniјеšе јој diјеtе nа rukаmа!
U krvi rоđеnо, u srcu nоšеnо
i krоz tristа vаtаrа prоnеšеnо.
Idе brigаdа, nоsi Dоmоvinu
i diјеtе rаstе – čаrоbnа bајkа!
Nаd njimе nеvidlјivо Маriја bdiје
i dišе tоplinоm – dјеvојkа i mајkа
