O potrebama Roma i Romkinja u Bosni i Hercegovini za medijskim sadržajima koji u fokusu upravo imaju romsku zajednicu kao i o potrebi postojanja romskog medija kojeg uređuju Romi i Romkinje ali i na kojem sadržaje kreiraju Romi i Romkinje, koliko su teme važne za ovu zajednicu zastupljene u medijima, razgovarali smo sa aktivistom i urednikom portala Newipe, Daliborom Tanićem.
Zašto je važno da Romska zajednica u BiH ima svoj medij?
Romski pokret u Bosni i Hercegovini, koji je ionako krhak, nikada nije bio kompletan bez medija. Da bi borba Pokreta bila potpuna, neophodno je da zajednica ima medij koga u potpunosti sadržinski uređuje, pa ako hoćete i kontroliše. Teme koje dolaze iz romske zajednice, teme koje se tiču romske zajednice, vrlo često nisu interesantne za mainstream medije, ili ih jednostavno ne žele uvrstiti u svoje dnevne, sedmične, mesečne planove. Napravite jednostavan eksperiment – otvorite bilo koji online mediji, ili pratite jedan određen vremenski period, recimo jednu sedmicu informativne programe pre svega javnih servisa, a zatim i drugih komercijalnih medija i shvatićete da tema koje tretiraju romsku zajednicu nema. S druge strane, bilo je medija koji su navodno imali misiju da rade u najboljem interesu Roma. Portal Udar je bio jedan od takvih. Iako vrlo uspešan, s dobrom produkcijom, prepoznatljivom notom, Udar nikada nije u potpunosti slobodan. Ako bih u jednoj rečenici odgovorio na ovo pitanje – romskoj zajednici je važan medij isto koliko i bilo kojoj drugoj s istim razlozima, težnjama, željama. Na kraju, od izuzetne važnosti je čuti, pročitati i maternji jezik, što će Newipe svakako praktikovati.
Kako je nastala ideja kreiranja vašeg poetala, kako je tekao taj proces?
Ideja je direktan odgovor na krađu portala Udar. Mi koji smo pokrenuli i osmislili ideju koja nam je besramno oteta, nismo hteli da dozvolimo da vizija koja je krenula još 2016. godine nestane samo zbog nečijeg koristoljublja i osnovne ideje da finansijski zloupotrebljava portal Udar. Ubrzo smo se pokrenuli i napravili novi portal sa idejom koja je sada modernizovana i koja će nastaviti da se širi.
Koje teme će portal obrađivati?
Koncept portala Newipe je da je to glas Roma i glas za Rome. S druge strane, obrađivaćemo i druge društveno značajne teme. Na Newipeu ćete čitati i o drugim marginalizovanim grupama, manjinama, mladima i svemu što nije toliko u fokusu medija u onoj meri koliko su zastupljene političke teme.
Mladi Romi i Romkinje iz različitih dijelova BiH su angažovani/e na poetalu, zašto je važno dati priliku i glas mladim Romima i Romkinjama?
Važno je iz razloga što znaju detektovati temu, pogoditi njenu srž i na najbolji način preneti emociju, pogotovo kada se radi o nekim ljudskim pričama. Nije stvar da to profesionalci iz mainstream medija ne mogu, već je stvar Koliko to često rade. Pored toga, ovi mladi ljudi neko na koga se može ugledati i neka buduća generacija mladih ljudi iz romske zajednice.
Koliko su Romi kao zajednica prisutni u medijskom prostoru? Na koji način su predstavljeni u BiH i regionalnim medijima?
Već sam ranije govorio o tome i praksa se nimalo nije promenila. Ako govorimo o prisutnosti, ona je gotovo nikakva, sem kada su u pitanju Đurđevdan i Svetski dan Roma. Tada se valjda po nekom deafoltu naprave prigodničarski prilozi, napiše tekst i onda se mediji “pozdrave s Romima” do naredne godine. Ono što me raduje je da se u poslednjih nekoliko godina izveštava, mada vrlo retko i uglavnom to rade mediji u RS-u, ili se prenese saopštenje. Reč je o Danu sećanja na romske žrtve holokausta koji se obeležava 2. avgusta, koji je definisan Rezolucijom Evropskog parlamenta koja je usvojena 15. aprila još 2015. godine. Ne treba govoriti Koliko je ova tema bitna i koliko se o njoj treba govoriti i pre i nakon 2. avgusta. Hoću reći da postoje puno tema koji mogu biti izvor vrlo ozbiljnih tema. Kada smo već kod ovog datuma, nezaobilazno je spomenuti i događaja koji je u direktnoj vezi sa ovim događajem, a to je Svjetski dan otpora Roma koji se obeležava 16. maja. Moj konkretan odgovor na vaše pitanje na koji način su Romi predstavljeni u BiH i region, možda najbolje objašnjava ako pitamo javnost da li su čuli za Đurđevdan, koji se obeležava 6. maja i da li su čuli za Svetski dan otpora Roma koji se obeležava samo desetak dana nakon Đurževdana.
Šta nedostaje u medijskom izvještavanju o Romakoj zajednici u BiH?
Postoje mediji, postoje novinari i novinarke koje su samim tim što su novinari i novinarke senzibilizirane za sve vrste tema. Usudio bih se reći da ne nedostaje ništa, ali je ovo negacija negacije iz koje proizilazi da ipak nešto nedostaje – nedostaje pre svega ljudska, zatim i profesionalna hrabrost novinara, novinarki i urednika da shvate da su Romi deo identiteta BiH, da žive zajedno sa nama, a ne tamo negde pored nas i da su građanke i građani BiH.
Koliko mediji svojim izvještavanjem mogu doprijeti osnaživanju položaja romske zajednice u BiH i da li pomažu ili odmažu?
Krajem 80-tih i početkom 90-tih osnovan je Radio B92. Desetak godina kasnije došla je i TV B92 – ne govorim o ovoj koja sada postoji. Taj medij je imao itekako veliku ulogu u izgradnji javnog diskursa i jednog slobodnog prostora iz koga je proistekao bunt, otpor, kako hoćete, koji je 15 godina kasnije srušio režim Slobodana Miloševića. Dakle, o moći medija i uticaju, ne moramo puno govoriti, samo bih se ponovo vratio na onu ljudsku i profesionalnu hrabrost iz prethodnog pitanja. Da li pomažu, ili odmažu – zaista ne znam. Priznajem da je ovo vrlo jednostavno pitanje, s tim što odgovor može biti kompleksan, jer bismo trebali napraviti istraživanje na kojem bi se temeljio odgovor. Onako slobodno mogu reći da mediji podjednako rade i na jednom i drugom zadatku.
