На порталу Фронтал.рс појавио се текст под називом „Давор Драгичевић заговара пренос надлежности са Српске на БиХ“. Пошто нема потписника текста претпостављамо да је одобрење за пуштање текста у јавност дао Данијел Симић, власник и уредник овог портала.
Да се текст није појавио на овом порталу, могли бисмо са пуним правом претпоставити да долази из кухиње МУПа РС, или из владајућих структура, јер је пун параноје да се нешто дешава на штету РС а у корист БиХ. А суштина је само једна и гласи да отац тражи имена убица свог дјетета и ништа више. Уколико случај не ријеши прва инстанца која је задужена за његово рјешавање, наравно да ће породица тражити да се у рјешавање укључе више судске инстанце, а ако је потребно ићи ће се и до Стразбура.
Можда је за писца текста ријеч о „локалном случају“ али је за Давора убиство сина читав универзум и далеко превазилази „локални“ карактер. Такође, констатација у тексту да је „баш зато крајње вријеме да се здравомислећа јавност, а посебно медији у Српској, запитају куда води његовање овакве реторике и на чији наговор и са којим циљем се оне изговарају.“ Онај ко је ово написао би прво требао да се оваквим тоном обрати МУПу РС после оне срамне конференције за медије на којој су Давида назвали наркоманом и лоповом, без било каквих доказа а све са циљем заташкавања убиства. А циљ оца Давора је само један и он се на тргу понавља свакодневно: Истина и правда!
Што се тиче (сакривеног) аутора овог текста, а претпостављамо да је ријеч о Данијелу Симићу, сматрамо да је један од посљедњих који би имао право било шта да каже Давору Драгичевићу. Док је Давор као момак узео пушку, бранио и стварао ту исту РС за коју га оптужују да је данас урушава, док је био рањен и једва живу главу извукао, отац Данијелов је био генерал у дубокој позадини у Бијељини, одакле је младе момке као што је Давор слао на прву линију фронта гдје су остајали без дијелова тијела а жесто и без главе. Данијелова мајка је радила у санитетском батаљону и узимала новац и ослобађала од војне обавезе ратне профитере и оне који су имали новац да плате да не иду на прву линију фронта. Као што наш народ каже „не пада ивер далеко од кладе“, и у овом случају се испоставља као истина. Видимо да син није ништа бољи од родитеља и да и није имао од кога да научи ништа о патриотизму, чојству и јунаштву. О свим оним карактеристикама које Давор посједује а које су за Данијела недостижне.
На самом крају, све оне душебрижнике који нападају Давора и групу Правда за Давида и који у њиховом дјеловању виде завјеру против РС, нека буде срамота, уколико имају образа. И нека се запитају шта би они радили да се не дај Боже нађу у Даворовој кожи. Да ли би тражили правду и истину од свих институција или би се задовољили са немуштим изговорима МУПа РС и Тужилаштва РС.
Fotografija: Facebook grupa Pravda Za Davidu
