Mislim da bih ovako počeo pismo mlađoj verziji sebe, da se neko usudio izmisliti vremenske kapsule kojim možeš poslati par pisanih riječi, eto čisto da nekoga spremiš na „balkanolomiju“.
Imaj na umu da osobe koje uspiju na Balkanu, će uspijeti svuda. U to sam siguran. Pogrešno mjesto i pogrešno vrijeme. Pogrešni ljudi i lideri, a sve ostalo čista ljepota spremna na jedan veliki restart. Rođen si u prelijepoj zemlji i voli je. Možda ti se učini da ona malo manje voli tebe, ali zapamti da su to djela ljudi a ne domovine. Voli je i kada ti kažu da trebaš da ideš nakon završene srednje škole. I fakulteta. I 73 aplikacije za posao, u struci. Bez odgovora.
Bićeš odličan učenik. Bićeš i doktor. Bez posla, doduše. Bićeš aktivista sa nagradom, naravno od stranih donatora koji ćete hvaliti i tapšati po ramenu tamo negdje u Ženevi i govoriti kako je tvoja zemlja sigurno ponosna na takvu mladu osobu. Mama i tata će biti samo ponosni. Nema veze. Voli je i dalje.
Voli je i kada ti bude falio „jedan“ papir. To je samo papir, na kraju krajeva zar ne? I kada oni čije je studiranje na fakultetu bilo upitno, pronađu posao. Nema veze, baka kaže da je to samo nafaka. Ti tad reci da je to nepotizam, riječ na isto slovo, vjerovatno će razumjeti. Pomozi joj i pričaj malo glasnije.
Pažljivo biraj TV kanale, barem ove domaće-balkanske. Osobe koje se tamo pojavljuju ćeš gledati dugo godina poslije. Neki će govoriti o destabilizaciji mira, neki o ratu, neki o integracijama,reformama…a neki u glas, u večernjim udarnim terminima. Biće svega, ti samo slušaj tatu. Tata je prošao blato zemunica i rovova i reći će ti da mrzi rat. Pričaj s njim, tako ćeš postati osoba koja će dijeliti ljude samo na dobre i loše.
Rođen si u ratu i ne sjećaš ga se, ali ćeš osjetiti dugo godine poslije njegovo prisustvo. U zraku. Na web portalima i TV kanalima. Pred izbore, naročito. Tad ćeš dobiti i asfalt u ulici i učit ćeš da voziš bicikl. Pripazi na lijevu ruku, tatina firma ide u stečaj i imat ćete problema sa zdravstvenim osiguranjem.
Voli je i kada ona izgubi sve tvoje prijatelje. Kada ih budeš pratio sa perona za Nunberg, Beč, Graz…Ne brini, viđat ćeš ih za Sarajevo Film Festival. Biće kratko tu, druži se. Ne apliciraj za stipendiju češke ambasade, dobit ćeš je i nećeš otići studirati vani. Jer će ti „slučajno izgubiti“ pasoš koji tek trebaš da podigneš. Svejedno, mama je svakako bila protiv da ideš. Nemoj da te iznenadi da se osobe iz institucija vlasti javljaju sa „Ja,reci“, možda oni ne prate strogi mamin režim da se predstaviš „od glave do pete“. Treniraj rukomet za svoj ćejf. Tražit će ti pare da igraš za reprezentaciju. Imat ćeš raznih sfera i perioda ali ne pitaj tatu zašto je penzija tako mala. Ti ćeš im svakako pomoći da lagodno žive.
Trebaš da shvatiš da sva ta priča oko rata i huškanje od strane političara je jedna velika igra. Takva igra u kojoj nažalost samo mi i dalje gubimo a oni su već odavno dobili. Voli je. Jer nije Ona kriva za najkomplikovaniji sistem funkcionisanja, nije kriva za bezbroj ministarstava, visoke plate političara,za himnu bez teksta…Ne. Krivi smo mi.
Govorit će o mirnom razlazu i o tome da nema razlaza, o visokim predstavnicima, o skidanju tablica, dugim cijevima na granici, i biće plaćeni za sve to iz tvog džepa a oni će odbijati da dođu na posao jer eto ponos je važniji od gladnog naroda. Nećemo imati jmbg brojeve za nove bebe, vidjet ćeš biće pravi skandal. Biće i ogromni protesti možda i najveći do tad, kojim nažalost nećemo ništa riješiti.
Plasirat ćemo se na svjetsko u fudbalu i otići u Brazil. Možeš zamisliti?!
Oko tebe će biti mir (u smislu da nije otvoreni sukob sa oružjem) ali će tlo stalno podrhtavati kako se tektonske ploče politike budu pomijerale. I jedni i drugi i treći će govoriti da su najbolji i da bi sve mogli ostvariti ali da se ovi ostali ne miješaju. Ne vjeruj im, lažu. Tjerat će narod u „torove“ i huškati ratom čim osjete da će izgubiti glasove na izborima. Kupovat će glasove. Ti tjeraj svoju mladu raju da glasaju, mnogi od njih neće to htjeti. Natjeraj ih ti. Analiziraj sve političke stranke, sjeti se svih skandala od prije, pamti šta nisu ispunili i glasaj kako smatraš da treba. To je jedini način da promjeniš sve ovo i da doprineseš miru.
Bori se za znanje i iskustvo. Za mir. U sebi i van sebe.
Tekst je nastao kroz nagradni konkurs “Da li živimo mir u Bosni i Hercegovini?”, a finansiran je od strane Civil Rights defenders.
